Nema više ni velikih fabrika ni hala, nema radničkih kolona i štrajkova, nema uranaka i proslava, nema radnih akcija, sletova i parada koje su slavile nove radničke pobjede.
Nema ni državnih svetkovina, ni čestitki, nema, nažalost, više ni pravih radnika, onih znojavog i kao rudari garavog lica.
A radnici su upravo počeli borbu za pravo na rad, za uslove života dostojne čovjeka. Činili su to nekada na barikadama, pa štrajkovima, bili su među prvima u borbi protiv fašizma. U fabrikama su bile partijske ćelije, u ilegali i ratnim jedinicama bili su radnici, koji su slogan „Proleteri svih zemalja ujedinite se” zamijenili porukom „Smrt fašizmu — sloboda narodu”.
U ratu su ginuli za slobodu, u miru su izgrađivali zemlju.
Zato svi radnici, i oni vremešni i ovi mlađi, zaslužuju poštovanje, uz čestitke za Prvi maj i želju da nastave u novim uslovima borbu za ostvarivanje svojih prava, uz poruku „Živio Prvi maj — živjela sloboda”.
SAVEZ BORACA NOR-a I ANTIFAŠISTA CRNE GORE